Pijemo sabahile kahvu u nas na čardačiću, u sred aprila ko da mi nosnice zapahne miris snijega sa planina, a ja nešto dumam o riječima. Nije džabe zapisano da je riječ prva nastala pa onda sve ostalo, jer što riječ more napravit dobra, a još više zla to ni misao ne mere sve dok se ne izgovori, jal napiše, jer kad se izgovori, a pogotovu kad se zapiše, ne mereš ti to ni vratit ni ispravit više. Jok!
Nešto kontam; trebo nam je dragi Allah oduzet jezik pa da očima pričamo i išaretima samo, manje bi bilo zla i nepravde, jer bi se ljudi bolje razumjeli, a kakvi smo naopaki našli bi mi opet hiljadu načina da se ne razumijemo, jer i kad šutiš neko će te pogrešno skontati, kamo li kad šta rekneš, napišeš, jal očima naišaretiš
Uzeir Hadžibeg