-Čude li ti Uzere, asli je nekom sinoć hitna dolazila?
-Jok ja!
-Jes bome. Ko da onu Salihovcu iz ćikme pronesoše sinovi na štokrli niz sokak.
-Haj se ti spremi i kod Salihovce provjeri ima li je il su je odnijeli na štokrli.
-Nisam mahnita, more neko pomislit da sam providur, biva nekulturna i da hoću sve da znam.
-Pa kako ćeš onda saznat?
-Ima providura u mahali kolko hoš, neko će mi rijet.
Nešto kontam, prije kad bi ko bio bolestan pa ga pronesu na štokrli do Višegradske kapije đe ga čekaju kola da ga odveze u bolnicu, iskupi se čitava mahala da pomogne i ostane tako taj vakat ćekajući da se vrati il da čuje hoćel se vratit il će ostat ležat. Osto, ne osto već se sprema ručak, a nekolko žena ode da poradi kuću i da sve bude spremno kad se bolesnik vrati, a ako ostane ležat mahala se brine za tu kuću sve dok bolesnika ne otpuste iz bolnice.
A danas, u ovaj vakat….ko da svak pazi da nekom ne smeta, a svak svakom smeta. K’o naka kultura…
UZEIR HADŽIBEG: K’O NAKA KULTURA
